|
|
|||
|
||||
revija |
|---|
revija + |
|---|
pretraga |
|---|
Biranje Valjevu novog gradonačelnikaRedakcija Revije Kolubara |
podnaslovi } |
Valjevo ne sme da pogreši
Boraveći na Ubu, radeći pozorišnu predstavu „Čaruga” u tamošnjem, veoma dobro organizovanom Gradskom pozorištu „Raša Plaović”, bio sam zaprepašćen činjenicom da Ubljani ne samo da Valjevo ne osećaju kao centar Kolubarskog kraja, nego potpuno okrenuti Obrenovcu i Beogradu, nemaju nikakvu potrebu ka Valjevu. Kroz Ljig je prošla Ibarska magistrala i potpuno ga usmerila ka Beogradu, Milanovcu i Čačku. Lajkovac je ovim važnim vezama upućen na Lazarevac i Beograd. Osečina, ni sama ne zna da li bi ka Loznici, Šapcu ili Valjevu. Mionica zbog blizine jedina mora. Čak i budući auto-put Beograd – Požega ostavlja Valjevu status „slepog creva”. Kopaonik, Zlatibor, a uskoro i Stara planina od Divčibara će napraviti trećerazrednu destinaciju.
A Nenadovići odavde uz Vožda krenuli da prave državu, organizuju trgovinu, ustanovljavaju prvu skupštinu (Praviteljstvujušči sovjet u Bogovađi), prvi sud i u mnogo čemu prednjačili. Onda došao period osamdesetih i Valjevo postaje ogledni primer Srbije. Kad god bi državna televizija htela da pokaže grad svetu slala je ekipu u Valjevo. Imali bi da snime Brankovinu, priču o Nenadovićima i Desanki, Grand, trgove sa spomenicima Vuku, Tešnjar, novu Bolnicu u nastajanju, novu autobusku stanicu, novi Grand-hotel, Modernu galeriju, sud, Gimnaziju i još mnogo toga... Jednom rečju, grad za primer. Kad sad pogledate te dokumentarce videćete da na njima Valjevo izgleda bolje nego sad a da novog za snimanje sem MUP-a i „Gorenja” i nema...
Sve ovo jasno govori da je Valjevo na opasnoj margini zbog čega (a ne zbog „prinudne uprave” na koju ne treba zaboraviti), ne sme propustiti sledeće izbore. Zato političke stranke ne smeju da spavaju i čekaju na izbore. Zbog grada i građana one već sad moraju da sednu i dogovore se i o gradonačelniku iza kog će stajati, a ne rušiti ga (kao u slučaju Tome Milanovića) i o timu koji tačno zna šta ko može i treba da uradi, da predsednik ne bi postao neko koga, kome god padne na pamet može da pljune, a da se stvari ne pomeraju ni za milimetar (kao u slučaju Joce Tomića). Najgore je ako vas ljudi žale!
Odgovornost već teče i građani će umeti da prepoznaju svaku pametnu i hrabru inicijativu, kao što dobro razlikuju lenjost i „praznoverje” od rada i doprinosa gradu. Valjevci znaju dobro „ko je ko” i ko koliko vredi i kad se „prišljamče” beskorisni i jalovi.
Gradonačelnik mora biti onaj čovek koji će umeti da javno razgovara sa svojim građanima o svakom problemu i da uz pomoć svog „tima najboljih” ima spreman odgovor na pitanje iz svake oblasti. Istovremeno mora imati hrabrosti i da prizna da je napravio „loš kompromis” oko nečega, da bi se nešto drugo važno ostvarilo.
Lažu svi koji misle da postoje čudotvorci. Ne, postoje samo vredni i otvoreni, koji rade i greše, ali u okviru jasne vizije skupljanjea svih ljudskih kvaliteta da Valjevo krene put grada Evropskog renomea.
Posao gradonačelnika je naporan, traži i 20 sati rada dnevno; traži tim – brzinu; pozitivnu atmosferu i istrajnost, ali je i simultanka na 100 tabli, gde se ni na jednoj ne sme olako žrtvovati figura.
Da se ne desi gradu što i Srbiji, gde se Koštunica zaigrao prvo na tabli Crna Gora, pa izgubio, pa uleteo u cajtnot sa ustavom i uz pomoć Tadića skarabudžio remi oko ustava, a sad gustira na tabli Kosova ne primećujući da je zastavica odavno pala. Sve druge partije (obrazovanje, zdravstvo, privreda, kultura, mladi, manjine, lokalna samouprava) odavno je izgubio... Kad lekar prekrši pravna pravila, nekako i može da se smisli opravdanje (nisu mu pravne norme zavet, već Hipokratova zakletva), ali kad doktor pravnih nauka, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, disident u Brozovo vreme upravo zbog protivljenja nepoštovanju pravne tradicije, danas bezočno gazi po minimumu pravne procedure od lokalnih samouprava (kao u Valjevu) do države – onda se radi i o izneveravanju esnafa. Gubitku obraza i izneveravanju sopstvenog poziva i zaveta.
Samo se malo izmaknite iz Valjeva i pitajte druge: zdravstvo (dobar vam je taj Tripković, a imate još nekoliko mladih lekara), privreda (dobra vam je ta Vida Džagić, radi taj Čeda Nikolić), čudo je u dizajnu Arsenić, imate arhitekata da preokrenu grad, pa ta vaša središta (čuvena gimnazija, galerija, abraševićevci, tradicija), svi oni Valjevci godine, pa novinari, ekonomisti – Zar to nije tim... Oni bi se lako složili oko prvog među jednakima... A tek, novi, mladi tek diplomirani, sjajni i puni energije!
Svi imaju odgovornost: i sadašnji da ako misle da na izborima odbrane fotelje, to ne čine manipulacijom, lažima i krađom izbora, nego konkretnim radom – tako i opozicija da se pročisti pre izbora od „lelemuda” i neznalica u svakoj partiji. Imaju odgovornost i svi bivši predsednici grada, jer što su počinjali, ako se sad izmiču i „mudrosere sa strane”. Kasno im je za to!
Valjeva, ako pogreši, uskoro neće biti!
Miroslav
Trifunović